Билећани, који су данашњи сунчани дан искористили за шетњу градом, могли су да виде необичан призор. У хладовини, испред зграде Општине, одмарао је Далибор Станковић на свом јединственом лежећем бициклу. Опремљен са три електромотора и педалама, овај необични бицикл привукао је пажњу бројних суграђана.
Лесковчанин Далибор Станковић, који већ неко вријеме путује без прецизног плана, зауставља се гдје му се свиди и ријетко остаје дуже од једног дана. Након двоседмичног боравка у Црној Гори, пут га је довео и до Билеће, одакле планира да настави ка Хрватској. У разговору нам је рекао да његово возило изазива дивљење гдје год да дође, а многи искористе прилику да га фотографишу и попричају са њим.
„Од куће сам пошао 28. априла. Првобитни план је био да радим у Црној Гори, али сам одустао послије двије седмице. Желио сам да искористим лијепо вријеме и кренем даље пут приморја, Будва, Котор, Никшић, те даље према Хрватској. Немам никакав план путовања, застанем на лијепим локацијама и преспавам. Углавном се нигдје не задржавам дуже од 24 часа. Сусрет са људима је неминован, као и позиви на пиће и јело. Људи ме заустављају на путу, сликају и снимају. У шали кажем, као да су видјели ванземаљца“, каже Станковић.
Далибор истиче да је бициклиста у срцу и души, те да га аутомобили уопште не привлаче. Нема чак ни возачку дозволу, јер, како каже, за њега је бицикл све што му треба. Његова страст према овим двоточкашима иде толико далеко да је необични лежећи бицикл, којим тренутно путује, сам осмислио и саставио.
„Ово је лежећи бицикл који има три електромотора и педале које могу да окрећем по равном. На успонима већим од 10% користим струју и педале заједно, јер мотори нису велике снаге да би савладали такве успоне. Ставио сам и панел да не бих носио пуњач или стављао пуно батерија. Много је економичније ставити једну батерију коју ће панел допуњавати. Има два удобна сједишта од аутомобила, на којима спавам. Овај бицикл имам већ десет година, али сам се први пут упустио у овакву авантуру. Направио сам га да би мени било лијепо, али и из жеље да усрећим друге и мислим да сам успио у тој мисији“ истиче овај необични путник.
Ни прелазак граница му не представља проблем. Каже да су чак и полицијски службеници фасцинирани његовим бициклом, доживљавајући га као праву атракцију.
„Приликом преласка граница нисам имао никаквих проблема. Овај бицикл занимљив је и полицији. Не подлијеже регистрацији, јер се вози испод 30 km/h. Ово је иновативно, перспективно и еколошко возило, тако да и од полиције добијем само жеље за срећан пут“, прича нам Станковић.
За Далибора, овакав начин путовања није само транспорт- то је начин живота. Слобода, природа и сусрети са људима на путу су оно што га испуњава.
„Иако је моја кућа у Лесковцу, ја живим номадски живот и путујем. Са мајком и пријатељима се чујем телефоном, али одговор на питање када ћеш кући ја немам. Нигдје ми се не жури. Желим да што више обиђем и зато се мало задржавам у мјестима кроз која пролазим. Сада путујем у Хрватску, да се нађем са једном дјевојком која води сличан живот као ја“, каже Далибор.
Овај необични Лесковчанин нам је у разговору открио да му ово није први сусрет са Херцеговином. И раније је пролазио овим крајевима, тада на обичном бициклу. Након пријатног разговора, уз осмијех и стисак руке, пожељели смо му срећан пут гдје год га његове педале одвеле.
