Литургијом на мјесту страдања и парастосом код спомен костурнице, обиљежена је 84. годишњица страдања више од 130 Срба корићког краја.
На овом мјесту бола и опомене окупили су се потомци и поштоваоци страдалих, како би им одали дужну почаст. Корићанин Милош Сворцан, са болом у гласу говори о овом страдалном мјесту. У крвавом пиру усташа изгубио је оца, али и бројне братственике.
„Овдје сам да се овај злочин не би заборавио. Поштени људи, домаћини и њихове породице убијени су на свиреп начин од стране оних којима нису смјели вјеровати. То треба да буде опомена младим нараштајима, да знају у кога могу имати повјерење, а у кога не“, каже Сворцан.
Корићке мученике, везане и на превару доведене, њихове дојучерашње комшије са ивице Корићке јаме и без милости бацили су у њен бездан. Неки су страдали и на путу до јаме. Таква судбина задесила је и дједа Божидара Миловића, предсједника Удружења Срба Херцеговаца и пријатеља у Новом Саду.
„Држава постоји да би штитила људе који живе у њеним оквирима, а НДХ је створила државу да убија српски народ на овим просторима. Веома је битно да се сјећамо, да нам се не би поновило. Наши млади ће, сигуран сам, сјећати се и обиљежавати овај дан, јер ове невине страдалнике треба помињати и не дати забораву“, истакао је Миловић.
Обиљежавању годишњице страдања присуствовали су начелници општина Билећа и Гацко, представници општинских Борачких организација, народни посланик Веселин Вујовић и бројни потомци и поштоваоци жртава.
Злочин почињен над корићким мученицима не смије бити заборављен, порука је коју је данас упутио начелник општине Билећа, Миодраг Парежанин.
„Морамо знати шта се заправо догодило тог крвавог јунског дана, како се оваква страдања никада више не би поновила. На мјесту туге и опомене одали смо почаст невиним људима чија нас жртва обавезује на памћење, истину у пренос сјећања будућим покољењима“, рекао је начелник Парежанин.
Почаст невиним жртвама одао је и посланик у Народној скупштини Републике Српске, Веселин Вујовић.
„Својим вјековним непријатељима и душманима не смијемо вјеровати. У том периоду нисмо имали своју државу, зато се злочин и десило. Зато морамо имати своју српску државу, да би сачували свој народ и да нам се Корићка јама не би поновила. Оволико страдање нашег народа ни вријеме не може излијечити, ни залијечити. То је рана која боли и која ће бољети заувијек“, закључио је Вујовић.
У бездан Корићке јаме, нијемог свједока зла, бачено је 135 мученика. Најстарија жртва био је осамдесетогодишњи Јевто Сворцан, док је најмлађи био четрнаестогодишњи дјечак Коста Глушац. Преживјели нису само остали да причају, они су постали стубови памћења. Кроз њихове ријечи, сузе и ћутање говори истина коју генерације не смију заборавити.
