На самом улазу у Билећу из правца Требиња, једна од најљепших слика која вам жели добродошлицу је цвјетно двориште сестара Здравке и Бранке Томовић. Од марта до октобра у овој оази расту и цвјетају биљке из свих крајева свијета. Руже, кактуси, перунике, јуке, сукуленти, уживају на херцеговачком сунцу, али уз његу и свакодневну бригу ових вриједних дама.
-Са уређењем овог простора почели смо прије скоро педесет година. Љубав према биљкама је породична традиција коју смо наслиједиле од оца, баке и дједа. Иако је био професор математике, наш отац развијао је код својих ученика и љубав према природи и биљкама. Сестра и ја наставиле смо његовим стопама и нашу окућницу уредиле по свом укусу, каже Здравка.
Ово посебно мјесто мами погледе пролазника, који се често зауставе и бар на тренутак уживају у бојама и мирисима расвјеталог цвијећа и украсног биља, које је брижљиво смјештено поред стаза, травњака и поплочаног улаза.
-Ни један дан не прође без руку у земљи, без канте воде. Ја сам раноранилац па послове волим да обавим ујутру, прије јаког сунца. Бранка више воли да ради поподне, тако смо и подијелиле обавезе. Моја брига је предње двориште док она одржава биљке које се налазе иза куће, кроз осмијех говори Здравка.
Овдје све расте уз топло сунце, бригу и пуно стрпљења. Свака стаза, саксија и цвјетна гредица могле би испричати причу колико је рада и посвећености потребно да би оне расле и напредовале у савршеном складу.
-Сестра Бранка воли да путује, па је тако гдје год да оде доносила пелцере и сјемена разног биља. На тај начин обогатиле смо цвјетњаке и неким егзотичним врстама које су се добро прилагодиле нашем поднебљу, додаје Здравка.
Сестре Томовић покушавају да своју љубав према уређеном и одржаваном простору, пренесу и на наше суграђане. Годинама покушавају да одрже биљке које су засеђене преко пута њихове куће.
-Три године заливамо рузмарим, лаванду и лагестремију поред тротоара. Било би лијепо кад би сви мало више пажње посветили окружењу у којем живимо. Са поносом могу рећи да су сва дворишта у нашој улици уредна, са доста цвијећа и украсног биља. Нема разлога да то не буду и површине поред којих свакодневно пролазимо, додаје Здравка.
Двориште сестара Томовић нас подсјећа да се права љепота не купује, већ гради годинама, срцем и властитим рукама.
