Алергије представљају одговор нашег имуног система на поједине материје са којима долазимо у сусрет. Те материје другачије називамо алергени и оне код људи који нису алергични не изазивају никакву реакцију. Када наш организам дође у контакт са алергенима наш имуни систем реагује одбрамбено, односно препознаје алергене као угрожавајући елемент. Ниво хистамина у нашем тијелу расте што изазива одређене непријатне упалне реакције. Са доласком прољећа и буђењем природе, све више људи суочава се са симптомима сезонских алергија, које најчешће изазивају полени дрвећа, трава и корова.
Љекар опште праксе у билећком Дому здравља, др Дајана Радовановић, истиче да су симптоми алергија врло препознатљиви, и да се значајно разликују од прехладе.
„Најчешћи симптоми прољећне алергије јесу кијање, затим запушен нос, воденаста секреција из носа, свраб и сузење очију, као и свраб грла. Кључни знак за разликовање алергије од прехладе јесте температура. Код алергије се она не јавља, док је код прехладе присутна благо повишена температура. Такође, интензиван свраб очију, коже и грла карактеристичан је за алергију, а код прехладе изостаје. Разлика је и у трајању, јер алергија траје све док је полен присутан у ваздуху, што може бити недјељама или мјесецима, док прехлада траје од седам до десет дана. Секрет код алергије је воденаст и провидан, а код прехладе гушћи и жуто-зелене боје. Алергије настају нагло, најчешће након боравка напољу, док се прехлада развија постепено“, каже др Радовановић.
На нашем подручју, како истиче, највећи проблем представљају управо полени биљака.
„Најчешћи алергени на нашем подручју су полени дрвећа, трава и корова који се шире ваздухом. Почетком прољећа најчешћи алергени су бреза, храст, јасен, бор и орах. Средином и крајем прољећа доминирају траве, посебно ливадарка, као и корови попут коприве“, истиче др Радовановић и наглашава да се симптоми могу ублажити, али је најважније избјегавати контакт са алергенима и на вријеме реаговати.
„Симптоме можемо ублажити избјегавањем алергена, прије свега избјегавањем боравка у природи када је концентрација полена највећа, што је најчешће ујутру. Препоручује се праћење поленског календара, затварање прозора, туширање након боравка напољу и коришћење пречишћивача ваздуха. Када је ријеч о терапији, користе се антихистаминици који смањују свраб и сузење очију, као и деконгестиви код запушеног носа. Могу се користити и природни препарати и физиолошки раствор за испирање носа, као и вјештачке сузе или антихистаминске капи за очи. Уколико се јаве јачи симптоми, попут јаког свраба по тијелу или отицања језика, потребно је одмах се јавити љекару“, наглашава др Радовановић.
Прољећне алергије представљају све чешћи здравствени проблем, посебно у подручјима гдје је концентрација полена висока. Иако се често сматрају безазленим, нелијечене алергије могу значајно утицати на квалитет живота и довести до хроничних тегоба. Због тога је важно на вријеме препознати симптоме, избјегавати познате алергене и, уколико је потребно, потражити стручну помоћ. Правовремена реакција и адекватна терапија могу знатно ублажити тегобе и омогућити да се прољеће проведе без већих здравствених проблема.
