У Дому културе „Јевто Дедијер“ у Билећи одржано је Вече књижевног стваралаштва Драгана Чудића, официра, књижевника, балистичког вјештака и некадашњег старјешине у Школи резервних официра пјешадије у Билећи.
Чудић, који је дио своје војне службе провео управо у овом граду, није крио емоције због поновног сусрета са пријатељима и некадашњим колегама из Школе резервних официра, који су у Билећу дошли поводом традиционалног окупљања бивших припадника ове војне установе.
Говорећи о значају Билеће у свом животу и стваралаштву, Чудић је истакао да без година проведених у овом граду вјероватно никада не би постао књижевник. Инспирацију за своја дјела пронашао је управо у Херцеговини и њеним људима, због чега се Билећа помиње у свакој његовој књизи.
„Да нисам дио свог живота провео у овом граду, сигурно је да не бих постао књижевник“, поручио је Чудић.
Тренутно посебну пажњу публике привлачи његов актуелни књижевни циклус „Приче из суднице“, у оквиру којег је до сада објављено шест романа, док је план да серијал буде заокружен са десет књига. Чудић је најавио да 1. јула почиње снимање екранизације првог романа из циклуса – „Вепар“, са амбицијом да настане телевизијски серијал од десет епизода.
„Ту преносим своја искуства из суднице, најзанимљивија суђења која сам преточио у романе. Романи који нису из овог циклуса заправо су дио мог живота, онога што сам проживио са породицом, ратним друговима и колегама“, рекао је Чудић.
Он је подсјетио да је писањем почео да се бави у вријеме пандемије вируса корона, а награде које су услиједиле након прве двије књиге биле су потврда да је изабрао прави пут. За пет година издао је петнаест романа, један је у штампи, а два су припремљена. Како је најавио, његов наредни роман биће посвећен Крсти Станару и носиће назив по његовој чувеној узречици: „Не бих ти то ја знао без гусала“.
О књижевном стваралаштву Драгана Чудића, између осталих, говорио је и његов дугогодишњи пријатељ, лектор и технички уредник свих романа Миливоје Кадовић, који је имао прилику да прочита сва дјела прије него што су отишла у штампу.
„Драганови романи траже да се читају у једном даху. Погодни су за екранизацију, а његова проза је истовремено снажна, отворена, прожета смислом и емоцијама. У његовим романима нема вјештачких конструкција, али има живота, патње, истине и људских судбина“, истакао је Кадовић.
О Чудићевом животном и војничком путу говорио је његов велики пријатељ и узор из војничких дана, пуковник у пензији и командант Билећке бригаде Обрад Вучковић. Он је нагласио да је Чудић током службе припадао реду најбољих старјешина, истичући његову професионалност, дисциплину, одговорност и официрску посвећеност задатку. Вучковић је оцијенио да је Чудић и у војној каријери и у књижевности остао досљедан вриједностима части, истине и службе народу.
Драган Чудић рођен је 1955. године у Пожеги. Завршио је Војну гимназију и Војну академију, а након војне каријере постао је стални судски вјештак за балистику и ватрено оружје у Сремској Митровици. Своја богата искуства из истрага, судница и живота преточио је у књижевна дјела инспирисана стварним догађајима, људским судбинама и вјечитим питањима правде, кривице и одговорности.
